Između korica svakodnevnice

Imamo sreću da živimo u mirnom mestu, okruženi prirodom. Naša kuća je naša oaza mira i spokoja. Kada bi mogla da govori, ispričala bi najlepše priče o odrastanju moje ćerke, ali i o našem zajedničkom sazrevanju. Njeni zidovi pamte korake, smeh, suze, zagrljaje i one male, naizgled obične trenutke od kojih je satkan život.

Naš prvi pas bio je azijski ovčar. Uz njega je naša ćerka napravila prve korake. Slobodno mogu da kažem da je upravo uz njega nastala i njena ljubav prema jahanju. Ogroman, beo i veličanstven, ponosno ju je nosio na svojim leđima, kao da je od prvog dana znao da će život te male devojčice zauvek biti povezan sa životinjama.

Ljubav prema njima usađena joj je još u najranijem detinjstvu. Sati provedeni u šetnjama, igri i bezbrižnim avanturama stvorili su vezu koju je teško opisati rečima. Uz njega sam naučila da ljubav ne traži objašnjenja i ne poznaje uslove. Voleo ju je iskreno, snažno i potpuno. Čuvao ju je budno, kao najdragocenije blago koje mu je povereno.

Ali znao je i da pati.

Kada je naša ćerka bila u bolnici, tuga je ispunila svaki kutak njegovog bića. Nije bilo radosti u njegovim očima, niti živosti u njegovim pokretima. Kao da je i on čekao da se vrati deo njegovog sveta.

A onda je došao taj dan.

Kada je ugledao njene male ručice ispružene prema njemu, dogodilo se nešto što nikada neću zaboraviti. U tom trenutku videla sam ono što mnogi ne veruju da postoji – videla sam kako pas plače. U njegovim očima bilo je sve: sreća, olakšanje, ljubav i čežnja. Sve ono što je danima nosio u sebi dok je čekao da se njegova devojčica vrati kući.

Taj prizor ostao je zauvek urezan u mom sećanju.

Danas, kada se osvrnem na godine koje su prošle, znam da nas životinje ne uče samo ljubavi prema njima. Uče nas odanosti, strpljenju, saosećanju i onoj najčistijoj vrsti ljubavi – ljubavi koja ne traži ništa zauzvrat. Možda ne govore našim jezikom, ali često kažu mnogo više od ljudi.

A neke od najlepših ljubavnih priča ne nastaju između ljudi. Neke imaju četiri šape, veliko srce i zauvek ostanu zapisane tamo gde vreme ne može da ih izbriše – u našoj duši.